Sasvim obična priča novog korisnika digitalne kase.
Prošle godine sam videla u jutarnjem programu da Siniša Mali priča o fiskalizaciji. Toliko je puta bio da sam zapamtila i ono da država daje subvencije, i da je u pitanju oko 200 eura i da će spisak onih koji prelaze na korišćenje kasa biti veliki. Nije da nisam otišla na neki od sajtova koji su davali informacije o tome šta i kako ali u tom momentu mi je sve nekako bilo konfuzno, a ja nisam imala vremena, pa sam sve ostavljala za kasnije. Znate ono, ima vremena, a možda ja i neću morati.
Komšija Dimitrije mi je par puta rekao da se to ne primenjuje na sve. Komšinica Vesna da ja radim delatnost koja nije obavezna da ima kasu. Pera je dodao da sam u nekoj trećoj grupi koja nije obavezna da to uradi odmah. A mi jesmo malo svi čudni pa pre verujemo komšijama nego da se bacimo na ispitivanja.
Sa druge strane, iako je sve kako kažu digitalizovano, doći do pravih informacija ili se povezati sa nekim od portala gradske uprave je, nemojmo se lagati, nemoguća misija! Imam elektronski potpis ali ljudi moji, hajde da mi se javi onaj ko je odmah uspeo sve da namesti. Sebe smatram dosta iskusnom po pitanju tehnologija i setovanje potpisa bi trebalo da je smešna stvar u odnosu na postavljanje i održavanje blogova, ili igranje težih igara. Ali ne… Pročitaš uputstvo, skineš programe a onda se osećaš kao Alisa u zemlji čuda kada treba da sve namestiš.
Da li je neko od onih koji su sve postavili probao sam da istestira i vidi koliko je sve teško?
Da li je vama normalno da običnim korisnicima dajete instrukcije kao da su programeri?
Kada smo već kod programera, nosila sam računar i poznanicima koji imaju servise i dosta iskustva sa nameštanjem programa. Džaba! Jedno se svađa sa drugim, programi ne komuniciraju međusobno a update koji nam se daje je neverovatno zastareo. Dakle, žao mi je, ali gospoda koja su na ovome radila nisu baš sve odradili kako treba. Najsmešnije je što poznajem čoveka koji je u timu koji je radio na digitalizaciji i onome e-papir ali nisam uspela da mu objasnim da projekat na papiru nije isto što i u životu. Mislim da sve te koji nam nameću neke obaveze (od kojih ne bežim) treba prve staviti da prođu sve procese koje nam pripisuju.
A tek ono, Internet Explorer mora da vam bude glavni pretraživač! Ne volim ga i koristim drugi, i šta sada? Moram na Explorer. I dok danima ne uspevam sve da postavim, svaki put kada mi se automatski otvori Explorer uhvatim sebe kako psujem. O da! Sramota.
Sramota je i to da sam u tom odlaganju od danas do sutra, i odustajanju zbog nemogućnosti da namestim elektronski potpis koji je opet uslov za slanje obrazaca i zahteva, ludila oko kačenja na E-upravu, pa dodajmo tome i čitač koji radi kako poželi, došla do finalnog roka za subvencije a već treba da izdajem račune.
Umesto da sam sela i odvojila vikend ili dva da sve prođem, sve mi je bilo bitnije i preče. I šta sada?
TV reklame napadaju da odem do tog i tog operatera ali kada odem do njih veće su šanse da izađem sa novim telefonom nego dobijem informacije o aparatu koji treba da uzmem. Google je nekada car ali u ovom slučaju je jako teško doći do informacije o pouzdanoj kompaniji preko koje se može uzeti uređaj. Saveta je bezbroj ali preporuka malo. Za neke firme nisam nikada do sada čula, a o brendovima ne treba ni pisati. Da li sam ja samo iznenađena novim brendovima o kojima nikada ništa nisam čula ili ste se isto i vi zapitali?
Šta uzeti?
Iskreno, i dalje nemam pojma!
Možda mogu i da odaberem aparat na rate, sve je to finansijski razumljivo, ali kako ćemo sa podrškom? Ljudi, ja stvarno nemam živaca da gledam u laptop i pokušavam da rešim teške zadatke na koje nas stavljaju sa ovom digitalizacijom.
Pomagajte!
I šta sad?
Napomena:
Mi smo se javili i ponudili kompletnu podršku. Uskoro i tekst o tome kako je problem rešen.
